Чудо нечувено!

У саборну цркву на службу Божију дошла су, неочекивано, непозната господа. У једној малој вароши гди свако свачију приватну историју зна и приповеда је као свезнајући историк у свакој згодној прилици, један постарији, озбиљан, црномањаст, висок, са црном, кратко отсеченом косом и малим, црним брковима, руско-немачки одевен господин (то је био Карађорђе) морао је својом... Continue Reading →

Ништа без Књаза

Био је један кнез и звао се Злилош. Није он био толико лош колико јесте. Само је имао ружну ћуд и без двоумице је доносио одлуке. Некад се, чак, зато и кајао. Кнез је већ дуго био у жалости због погибије свога кума. Доста је суза за њим пролио и много се времена показивао да... Continue Reading →

Божанствена боемија (коктел прича)

„Дунавски парк се теже опоравља од бурног викенда него они због којих он мора да се опоравља“, помислио сам, док сам скакутао од једног до другог „острвцета“ на стази у парку, избегавајући, као што се деца играју прескачући пукотине на тротоару, још свеже потоке телесних излучевина, који полако почињу да се исушују на јутaрњем сунцу.... Continue Reading →

У СТЕРИЈИНОМ ПОДРУМУ

ПЕСНИЦИ СУ СТВОРИЛИ СРБИЈУ Србија, та реч прастара, К'о молитва на икони извезена, На златну ноту, чедном мишљу – Србија је испевана. У сновима невиних младића, У постељи, у јаслама и школама, У кафанама је Србија настајала – Србија – песма од једне речи. Због ње се није спавало, Због ње се пило и плакало,... Continue Reading →

НОВА АЛТЕРНАТИВА

(Перје, перје!) Не дам! Пусти! Моје! (Перје, перје!) Нееееее!, вриснуо је Јован паднувши с кревета и грчевито рукама стежући јастук. Купујем перје, старо и ново − перје!, наставио је крештави глас с улице. Јован је, и даље ужаснут од крештавог гласа, покушао да дође к себи. Полазећи да се истушира, укључио је ТВ. На програму... Continue Reading →

ОПАСНО ЗАНИМАЊЕ

Зашто немам отиске?! Од хемикалија... Како, чиме се бавим? Чистим, перем, рибам по цео дан! Не, господине, ако носим рукавице зноје ми се руке, а имам екцем... Како, зашто то радим? Морам, немам избора. Како да немам основну школу!? Незапослени професор књижевности, господине! Моја мајка ми помаже од пензије колико може... Оставио ме је. Самохрана... Continue Reading →

ПРАВО НА ВЕЧНИ ЖИВОТ И ДОЖИВОТНО ЗАПОСЛЕЊЕ

Млада докторка медицине, Д. М., предала је Републичкој узрасној комисији захтев за промену животног доба јер, како је навела, млади лекари не могу да се запосле пошто старије колегинице одбијају да буду пензионисане и да препусте место млађим стручњацима. Из Уније синдиката вечитих радника саопштили су да их провокације незапослених младих стручњака неће уздрмати у... Continue Reading →

БАКИНА БАЈКА

Причај ми поново, бако, ону бајку! Коју желиш, бакино? Ону са принцезама! Важи, пиле мало! Чекај да те прво ушушкам! Ево! Почињемо: Биле једном једне мајке и имале су ћерке. Ћерке су биле добре и послушне девојчице. Миле принцезице биле су увек на радост својим мајкама. Никад нису упадале у невоље. Никад ништа нису радиле... Continue Reading →

СЛОВОЈАВЉЕЊЕ

Вечно сија реч песмом осванула Небеса су отворена у мојим очима Слободно осмотри безмерну светлост У постајању Дана остварујем Те Бранислав Чурчов 19.01.2016.

Create a free website or blog at WordPress.com.

Горе ↑